Sažetak
Stres na poslu je svakodnevna realnost, ali naši odgovori na njega zavise od ličnosti i strategija suočavanja koje koristimo. Ovaj članak objašnjava kako psihološki modeli – poput transakcionog modela stresa i Big Five strukture ličnosti – pomažu da razumemo zašto neki zaposleni napreduju pod pritiskom, dok se drugi povlače. Predstavljeni su i konkretni alati iz platforme TotalAssessment koji omogućavaju da se te razlike u reakcijama na stres precizno procene i koriste za selekciju, razvoj i podršku zaposlenima, a sa ciljem da se pomogne organizacijama kako bi stres prestao biti njihov nevidljivi neprijatelj.
Više o platformi i alatima na: www.totalassessment.net
Uvod: Zašto je važno da prvo pogledamo u sebe?
Radno mesto danas nije samo prostor izvršavanja zadataka, već kompleksan sistem interpersonalnih odnosa, organizacionih zahteva, vremenskih rokova, konkurencije i promena. Rokovi, konflikti, neizvesnost ‒ stresori su sastavni deo savremenog posla i gotovo je neizbežan. Ipak, ono što pravi razliku, nije samo prisustvo stresora, već način na koji reagujemo na njih. Ta reakcija zavisi od mnogih faktora, među kojima su najznačajniji osobine ličnosti i strategije suočavanja sa stresom. Drugim rečima, stres počinje u našim glavama.
Transakcioni model stresa: Interakcija ličnosti i okruženja
Jedan od najpriznatijih teorijskih okvira za razumevanje stresa jeste transakcioni model Richarda Lazarusa i Susan Folkman. Prema ovom modelu, stres nije neposredna posledica spoljašnjih događaja, već rezultat načina na koji osoba procenjuje te događaje i sopstvene kapacitete da se sa njima nosi. Drugim rečima, stres nastaje tek kada situaciju ocenimo kao preteću i procenimo da nemamo dovoljno resursa da se izborimo. Ta procena nije univerzalna; oblikuju je naše osobine ličnosti ‒ poznatih „Velikih pet“.
Model “Velikih pet” (neuroticizam, savesnost, ekstraverzija, dobrodušnost i otvorenost za iskustva) pruža čvrst okvir za razumevanje individualnih razlika u reagovanju na stres. Na primer, kako ćemo videti kasnije, neće na stres jednako reagovati ljudi sa visokom savesnošću i ljudi sa visokom emocionalnom stabilnošću.
Značajan uvid u to kako se nosimo sa stresom pruža i analiza naših strategija suočavanja (coping strategija). Na osnovu Folkman-Lazarus modela, prepoznaje se pet tipova strategija: usmerenost na problem, usmerenost na emocije, izbegavanje, poricanje i oslanjanje na socijalnu podršku. Ove strategije se razlikuju po adaptivnosti: na problem usmereno suočavanje generalno vodi ka aktivnom rešavanju problema i smanjenju izvora stresa, dok na emocije usmereno suočavanje ili izbegavanje mogu kratkoročno doneti olakšanje, ali dugoročno ostaviti izvor stresa nerešenim.
Ponašanja na poslu, ličnost i strategije suočavanja
Na radnom mestu, stres se najčešće javlja zbog kratkih rokova, konflikata sa kolegama ili nadređenima, prevelikih zahteva, neizvesnosti u pogledu radne uloge ili budućnosti organizacije. Reakcije na te stresore u velikoj meri zavise od ličnosti zaposlenog.
Proanalizirajmo kako izgleda odnos između izraženosti pojedinih karakteristika modela Velikih pet i tendencija ka određenim strategijama suočavanja. Pokušajte sami sebe prepoznati u Velikih pet i strategijama suočavanje kojima ste skloni.
Ukoliko imate izražen neuroticizam (nisku emocionalnu stabilnost), bićete u odnosu na većinu ljudi skloniji da paničite pod pritiskom i brzo gubite živce. Ovo su manje adaptivne strategije suočavanja i bićete skloniji emocionalnom pražnjenju, poricanju ili izbegavanju. Ovo znači da češće doživljavate stresne situacije kao preteće i nepremostive, a to može dovesti do osećaja preplavljenosti, distanciranja od tima ili pak do pokušaja minimizacije problema i napokon do pada radnog učinka.
Nasuprot tome, ukoliko vam je izražena savesnost, bićete skloni da planirate i pre nego što su drugi počeli da razmišljaju. Preferirate organizovanost i usmerenost na ciljeve. Skloni ste da odaberete na problem orijentisane strategije, a ova sposobnost da strukturirate radne zadatke i postavite prioritete pomaže vam da se efikasno nosite sa pritiskom i održite efikasnost.
Ako ste veoma ekstravertirani, bićete skloni da se obraćate kolegama čim zapne. Tipični ekstravert je ste društveno orijentisana osoba pa je češće sklon da koristi strategije oslanjanja na socijalnu podršku, kao i na direktnu komunikaciju ukoliko se radi o rešavanju konflikata. Energija i optimizam ekstraverata često doprinose očuvanju pozitivne atmosfere i kohezije u timu, čak i u uslovima pojačanog pritiska.
Nadalje, ukoliko ste visoko otvoreni, bićete skloni da u krizi prepoznate priliku za inovaciju, vas karakterišu radoznalost i kreativnost u rešavanju problema. Bićete skloni da se suočavate sa stresom kroz kognitivnu reinterpretaciju problema. Sagledavanje šireg konteksta problema i traganje za njegovim dubljim smislom može pomoći da se očuva emocionalna otpornost.
Ako ste izraženo dobrodušna osoba, bićete dominantno skloni izbegavanju konflikata, važni su vam harmonični odnosi i međuljudsko razumevanje. Stoga biste mogli da odlučite najpre pomiriti druge, a onda rešavati zadatak. Ovo može da doprinese boljim međuljudskim odnosima, međutim ukoliko pri tom potiskujete sopstvene potrebe, možete postati emocionalno iscrpljeni.
Kada se osobine udruže
Važno je, međutim, naglasiti da nijedna osobina ličnosti ne funkcioniše zasebno. Njihova kombinacija često ima presudan uticaj na suočavanje sa stresom. Ako imate visoku savesnost, ona može značajno ublažiti sklonost emocionalnim izlivima, ukoliko vam je i neuroticizam visok. I dalje ćete doživljavati intenzivne emocije, ali ćete ih kanalisati kroz strukturisano ponašanje i planiranje jer oni vraćaju osećaj kontrole. Nastojaćete da „uhvatite“ prvu misao koja izaziva paniku i da je pretvorite u konkretan zadatak. Ali, kao visoko savesna osoba, možete da dođete u iskušenje da trošite previše vremena na organizaciju u odnosu na akciju, da to izbegnete, postavite si vremenski okvir i krenite. Ukoliko ste veoma ekstravertirani i skloni ste da se oslanjate na tim, proverite da li doista tražite pomoć ili u stvari odlažete donošenje odluka. Ako ste pri tom i veoma dobrodušni, miroljubivi posrednici, imajte na umu da „ne“ konfliktu nije isto što i „ne“ saradnji. Ovaj spoj visoke ekstraverzije i dobrodušnosti može da ima za ishod to da ćete biti skloni traženju socijalne podrške, ali ćete i uspešno rešavati konflikte. Ili, ukoliko imate spoj visoke otvorenosti i neuroticizma, vaša unutrašnja obrada stresa biće bogata, ali ćete biti skloni zamoru radi „preanaliziranja“.
TotalAssessmentov doprinos
Razumevanje ovih obrazaca ponašanja i njihovih psiholoških osnova pruža dublje razumevanje individualnih razlika i pomaže organizacijama da adekvatnije reaguju na izazove u upravljanju ljudskim resursima – od selekcije i razvoja zaposlenih do pružanja psihološke podrške u zahtevnim periodima.
Upravo zato, poznavanje i razumevanje ličnosti i strategija suočavanja zaposlenih nije luksuz, već neophodnost. Platforma TotalAssessment pruža alate koji pomažu organizacijama da sistematski pristupe ovom izazovu. Test „Strategije suočavanja sa stresom“, baziran na Folkman-Lazarus modelu, procenjuje pet osnovnih strategija suočavanja i daje uvid u to kako kandidat reaguje kada se suoči sa zahtevnim situacijama. Time se omogućava da se prepoznaju osobe koje prirodno koriste adaptivne strategije, ali i one koje bi mogle imati koristi od dodatne podrške ili obuke.
Pored toga, test „Stres“ na platformi TotalAssessment procenjuje šest osobina ponašanja u stresnim situacijama: emocionalnu stabilnost, integritet, ekstraverziju, strpljenje, fokus i otvorenost. Ove osobine ne samo da ukazuju na otpornost kandidata na stres, već i na to kako će se ponašati u kontekstu timskog rada, konflikata, promene prioriteta i pritiska.
U kombinaciji sa HEDONCA inventarom ili Testom maladaptivnih karakteristika, pomenuti alati omogućavaju dublje razumevanje individualnih razlika u suočavanju sa stresom. Oni su sredstvo selekcije, ali i alati za razvoj zaposlenih, identifikaciju potencijalnih lidera i planiranje intervencija u okviru upravljanja talentima. Tako, na primer, kandidat koji pokazuje visoku emocionalnu stabilnost i koristi na problem usmerene strategije suočavanja, verovatno će biti uspešan u upravljanju timom tokom kriznih perioda. S druge strane, kandidat sa izraženim poricanjem kao strategijom i niskim fokusom može imati poteškoća u situacijama koje zahtevaju brze i jasne odluke.
Zaključak: Razumevanje stresa kao strateški prioritet
Stres na poslu ne može se potpuno izbeći, ali može se razumeti, predvideti i efikasno upravljati njegovim posledicama. Povezivanjem psiholoških modela, kao što su Big Five i Lazarus-Folkmanov transakcioni model, sa praktičnim alatima za merenje, organizacije dobijaju moćno sredstvo za donošenje pametnih odluka u selekciji i razvoju. U vremenu koje karakterišu promene, nesigurnost i visoka konkurencija, sposobnost zaposlenih da se nose sa stresom postaje jednako važna kao i njihova stručnost. TotalAssessment pomaže da se ta sposobnost ne prepusti slučaju, već da postane deo strategije.
Reference
Bartram, D. (2004). A European framework for competency-based management of psychologists in testing. European Psychologist, 9(4), 241–251. https://doi.org/10.1027/1016-9040.9.4.241
Connor-Smith, J. K., & Flachsbart, C. (2007). Relations between personality and coping: A meta-analysis. Journal of Personality and Social Psychology, 93(6), 1080–1107. https://doi.org/10.1037/0022-3514.93.6.1080
Folkman, S., & Lazarus, R. S. (1985). If it changes it must be a process: Study of emotion and coping during three stages of a college examination. Journal of Personality and Social Psychology, 48(1), 150–170. https://doi.org/10.1037/0022-3514.48.1.150
Folkman, S., & Moskowitz, J. T. (2004). Coping: Pitfalls and promise. Annual Review of Psychology, 55, 745–774. https://doi.org/10.1146/annurev.psych.55.090902.141456
Lazarus, R. S., & Folkman, S. (1984). Stress, appraisal, and coping. Springer.
O’Connor, D. B., Thayer, J. F., & Vedhara, K. (2021). Stress and health: A review of psychobiological processes. Annual Review of Psychology, 72, 663–688. https://doi.org/10.1146/annurev-psych-062520-122331
Penley, J. A., Tomaka, J., & Wiebe, J. S. (2002). The association of coping to physical and psychological health outcomes: A meta-analytic review. Journal of Behavioral Medicine, 25(6), 551–603. https://doi.org/10.1023/A:1020641400589
Vedel, A. (2016). Big Five personality group differences across academic majors: A systematic review. Personality and Individual Differences, 92, 1–10. https://doi.org/10.1016/j.paid.2015.12.011
Wang, M., & Sauders, R. R. (2021). How do leaders cope with stress? A review and future research agenda. The Leadership Quarterly, 32(6), 101543. https://doi.org/10.1016/j.leaqua.2021.101543
